На подручју северног Баната, до 1946. године није постојала установа за прикупљање, стручно обрађивање и чување архивске грађе, него су сами њени ствараоци , на основу тадашњих прописа, одбирали шта треба чувати, а шта излучивати као безвредан материјал. Одлуком градског народног одбора Кикинда од 7 новембра 1946. године, основано је Архивско подручје бр. 5 (овај документ,нажалост, није сачуван) али не као самостална установа, већ у саставу Градског музеја у Кикинди, за територију данашњих општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Од 1.1.1955. године, такође решењем ГНО Кикинда, Архив је одвојен од Музеја и након више статусних и других промена, од 1.1.1991. добија назив под којим и данас ради – Историјски архив. Архив обавља спољну заштиту у 260 евидентиране регистратуре са преко 17.000 метара архивске грађе и регистраторског материјала. У самом архиву смештено је 2100 м. архивске грађе на преко 2500 м полица. Грађа је распоређена у 389 фондова и 6 збирки. Временски распон грађе је од 1747. до 2011. године а писана је на српском, мађарском, немачком и латинском језику. Дванаест фондова са 175 м грађе категоризовани су као културно добро од изузетног значаја, а двадесет и шест као културно добро од великог значаја. Готово сви фондови су технички сређени, најстарији су и аналитички обрађени. Грађа из млађег периода користи се у управно правне сврхе (тзв. оперативна грађа) док је старија, предмет интересовања истраживача (тзв. историјска грађа). Данас у Архиву има једанаест запослених, од којих су девет стручни радници. У протеклом периоду у Архиву је радило укупно 42 радника. Сви су они предано, вредно, одговорно и мукотрпно стварали оно што се данас савесно чува, сређује и обрађује.